Probudila sam se dosta rano. Ustala sam i odjenula se. Još jednom sam provjerila da li imam sve svoje stvari. Kada sam ustanovila da je stvarno sve spremljeno sišla sam u kuhinju na doručak. Jeli smmo svi zajedno, a ja sam čavrljala s mamom. 
"Veijeme je za polazak!" rekao je djed. Skočila sam na noge sva sretna. Požurila sam u sobu po svoje stvari. Zatvorila sam Ronu u krletku i izašla. Mama je morala na posao pa su nas trebali ispratiti Richard i djed. Sjela sam na zadnje sjedalo zajedno s bratom. Cijelo vrijeme su razgovarali o nekoj metlobojskoj utakmici. Uopće ih nisam slušala. Gledala sam kroz prozor zamišljajući lica svojih frendica kada im priopćim da moram ići u vagon za prefekte. Kad smo stigli na King cros prva sam izašla. Krenula sam kroz pregradu kada me Richard dostigao. Izašla sam na peron 9 3/4. Začula sam vrisu i ugledala Dijanu i Kristinu kako trče k meni. Sve tri smo se zagrlile kada su do nas došli djed i Drago. 
"Mi smo već našle kupe!" rekla je Dijana.
"Cure moram vam nešto reći." počela sam polako.
"No govori!" odmah je rekla Kristina.
"Ne mogu ići s vama u kupe!" rekla sam i spustila pogled. 
"A zašto ne?" upitale su uglas.
"Zato kaj sam postala prefektica i moram ići naprijed!" promrmljah.
"To je super vijest!" povikale su i zagrlile me. "Već sam mislila da je radi nečeg drugog:" rekla je Dijana.
"Ne samo radi toga ne mogu ići s vama. Moram ići sa svojim bracekom koji je usput ti budi rečeno posto glavni prefekt." rekla sam.
"Cure imati ćete vremena pričati u školi, a sad brzo u vlak." rekao je Richard.
Cure su požurile k svojima da se još pozdrave. Ja sam zagrlila djeda i prošaptala:"Nedostajati ćeš mi! Ti najviše!". S Richardom sam se samo formalno rukovala i požurila za Dragom u vagon za prefekte. 
Pozdravila sam se s prijateljima. Drago nam je objasnio što trebamo raditi i što su naše ovlasti i dužnosti, a onda nas je poslao patrolirati vlakom.
Nekoliko puta sam prošla po vlaku, a onda sam se pridružila curama.
"I ko je još prefekt?" upitale su.
"Mješani parovi. Kod nas je uz mene Nick. Iz Hufflepuffa su Tina i Carlo, kao što to Kiky dobro zna. Ravenclawski prefekti su Luka i Christy, a iz Slytherina su Michael i Lea." izreferirala sam.
"Kako je ta glupača mogla dobiti prefektsku značku. Pa gluplja je od trola." rekla je Didy.
"Znam ali kaj je tu je." rekla sam. "Meni je Drago popio krv odkad je ta značka stigla.".
"Vjerujem ti!" rekla je Kiky.
"Predosjećam da nas čeka uzbudljiva godina. Ali sad mi pričajte kako ste provele ljeto!" rekla sam.
Cure su počele pričati. Takvo raspoloženje se nastavilo do kraja puta. Zadužila sam cure da mi ponesu stvari iz vlaka do ja nadzirem prvašiće. Kada smo ih predali Hagridu pridružila sam se curama s kojima sam ostala sve dok prvašićima nij trebalo pokazati put do spavaonice. Imamo ludu lozinku. Uglavnom nakon toga sam bila samo njihova i prepričala sam im što se svašta izdešavalo kod mene doma tokom ljeta. Zaspale smo kasno tako da neće biti čudo ako sutra zakasnimo na doručak.

“Neću te slušati! Ostavi me na više na miru!” povikala sam.
“Neću! Neke stvari moraš znati bolje od ostalih, a to ti neću moći reći sutra u vlaku!” rekao mi je brat.
“Znam sve što trebam znati, a sve ostalo ćeš mi reći sutra!” odvratila sam zalupivši mu vr

ata pred nosom. 
Ušao je u sobu i rekao:”Ne možeš se tako ponašati. Što uopće time dobivaš?” upitao je.
“Pa očito ništa kad me ti ne puštaš ne miru odkako je ta prokleta značka stigla. Ako tako nastaviš otići ću ravnatelju i zamoliti ću ga da Gryffindorskim prefektom imenuje nekog drugog!” zasiktala sam.
“Ne možeš tako.” odvratio mi je.
“Mogu, a i ako me ne prestaneš gnjaviti Drago budi siguran da i hoću!” rekla sam.
“Ne možeš jer bi dovela u pitanje cijelu prefekturu. Ravnatelj prefektima imenuje samo one učenike koje” započeo je.
“Smatra najboljima, najtalentiranijima i najodgovornijima, te one s najboljim utjecajem na druge učenike. Znam! Čula sam to već jedno 1000 puta u zadnja 2 tjedna.” odvratih.
“Da i zato bi trebala biti ponosna što si baš ti prefektica.” rekao je ponosno.
“Ma nemoj, a zašto? Jer mi je brat najnapuhanije stvorenje na školi i što se čini da sam krenula njegovim stopama!” rekoh.
“Majo ne vrijeđaj me ili” rekao je.
“Ili što. Ureći ćeš me? Uništiti sliku zlatnog dečka pred roditeljima i Richardiom? Nemaš ti petlje za to!” rekla sam.
“Ti si skroz naskroz pukla odkad si se vratila od onog mutnjaka!” rekao je.
“NE zovi Luku mutnjakom! I inače za tvoju informaciju ja sam sasvim svoja!” povikala sam.
“A kako da ga zovem kad je mutnjak ili ti možda ne znaš da mu je tata bezjak?” rekao je hladnokrvno.
“Pa što ako mu tata i je bezjak. Ti nisi zato ništa bolji od njega!” rekla sam.
“Jesi sasvim sigurna?” upitao je.
“Naravno da jesam. Nisi ni po čemu bolji od njega.” rekla sam svadljivo.
“Onda si sljepa. Jer ako nisi primjetila ili znala ja sam čistokrvan, glavni prefekt i najbolji na svojoj godini.” rekao je cerekajući se.
“Aha a ako tvoje cijenjeno, uvaženo, čistokrvno godpodstvo nije znalo ljudskost se ne mjeri ni čistoćom krvi, ni pameću, a bome ni titulom. A kad smo već kod toga kako to da ako tako jako mrziš polutane tvoj najbolji prijatelj može biti polutan?” upitala sam zajedljivo.
“Scorpius nije polutan!” rekao je.
“Ma kakvi. Znači nije ti rekao svoju malu tajnu? Ti stvarno nisi znao da mu je mama bezjakinja?” rekla sam uz smješak gledajući kako mu tlak raste.
“Pa što da mu je i mama bezjakinja. On je svejedno najbolji poslije mene na našoj godini što dokazuje da je izvanredan čarobnjak.” rekao je ljutoito.
“I što ti to dokazuje. Luka je najbolji čarobnjak na našoj godini i dobar prijatelj za razliku od tvog Scorpyja.” rekoh.
“Ne zovi ga Scorpy. A ne znam zašto ti tako smeta da ti dečko iskazuje svoje osjećaje pismom.” rekao je.
“Iskazuje osjećaje?” povikala sam “Pa cijelo ljeto me zasipava tim glupim pismima i kad sam bila kod Lane e-mailovima!”.
“Dobro nema veze. Ajmo se pomiriti. Ja tebe neću gnjaviti više prefekturom, a ti pokušaj biti malkoc ljubaznija prema ukućanima, osobito prema Richardu.” rekao je.
“Bit ću ljubaznija prema svima ali prema njemu ne.” rekla sam.
“Zašto? Što se to događa da te tjera da se tako ponašaš prema njemu?” upitao je.
“Ništa. Ništa se ne događa.” rekla sam okrečući mu leđa.
“Sister znam da se nešto događa. Možeš mi reći što god to bilo.” rekao je polako i zagrlio me.
“Ne mogu. Ne smijem.” rekla sam odguravajući ga od sebe. Počela sam plakati.
“Nemoj plakati. Što je to bilo da mi ne možeš reći?” pokušao je doznati trikom.
“Ništa. Pusti me na miru. izlazi iz moje sobe!” rekla sam gurajući ga prema vratima.
“Dobrao ali ako poželiš razgovarati ja sam u svojoj sobi.” rekao je izlazeći.
Zatvorila sam vrata za njim i zaključala ih. S pakiranjem sam završila ranije i samo sam još trebala zatvoriti svoju sovu Ronu u krletku kada se vrati. Legla sam u krevet. Plač me izmorio i nakon nekog vremena sam zaspala.